Piše: Dane

http://ribari-bibinje.bloger.hr

Dan posli slabog juga svanuo je potpuno mirno, samo se dašak tog posustalog vitra neprimjetno osječao u zraku. Bacio sam đir do porta, more je bilo ko staklo. Nazva sam svog kompanjona Ivu i predložio mu akciju. Moremo, reće on. Par dana prije smo se dogovarali da bi pošli na Iž baciti gavunare i pobukati koju valu sa novim mrižama, ali nas je bonaca ipak namamila i odlučili smo se za Pašman kako bi možda uboli koju ubotnicu na sviću. Ivo je preuzeo organizaciju. Iako je on po meni najbolji ribar od nas, ipak je i daleko najliniji. Kaže on, ima vrimena, ne moramo rano krenuti, pridvečer čemo.

Vođa puta je odlučio da se krene oko pet sati. Tako smo i krenuli.

Podaleko zbog toga jer je sunce upravo zašlo, a voziti još imamo barem uru vrimena. Ne bi to bilo ništa loše da nismo ponili i nešto mriža koje je tribalo potopiti, a baš ih bacati po mraku nije uobičajeno.  Meštra koji je puvao je bio nejak, ali ipak nam je malo remetio vožnju pogotovo zbog kaića kojeg smo vukli.
Smračilo se, nije trebalo dugo čekati..

Usidrili smo se u uvalu Kablin koja je prva vala odmah nakon mosta Uglljan-Pašman. Nije bilo vrimena za nikakav predah, trebalo je potopiti mriže koje smo uzeli. Jedne mriže smo bacili i ostavili do jutra, druge smo uzeli za pobuk. Iako je bio pun misec, nije nam mogao pomoći njegov odsjaj jer se sakrio iza oblaka. Krenuli smo naslipo po mrklome mraku bacati mriže.

Potopili smo oko 300 metri mriža u dvi pošte i malo gavunare uz kraj. Jednu poštu smo ostavili do jutra, a drugu odmah pobukali i digli, pa se uputili opet u valu pribrati ulov. 

Dok smo u vali pribirali ulov neki brod se lagano približavao prema nama. Bio je to jedan ribar iz Kali koji je također doša u valu da bi pribra svoje mriže. Samo, za razliku od nas, on je ima puno više posla od nas. Mriže su mu bile pune manul. Usidrio se odmah do nas tako da smo malo i popričali.

U čakuli sa njim odma smo vidili da je doktor za ribolov. A kako i nebi kad od toga živi. I radi sve sam po cile noći. Sam baca mriže, diže, čisti i tako sve do jutra. Objasnio nam je neke stvari koje nismo znali i da dosta korisnih savjeta. Nudili smo ga sa ićem i pićem ali nije tija ništa. Kaže da žuri ovo očistiti i opet baciti, pobukati, dignuti...
I tako smo kroz priču očistili i mi svoje mriže i otišli ih potopiti ali ovaj put ostavili do jutra. Vratili se u valu večerati, prodivanili još malo sa ribarom i pripremili se za sviću.

Bilo je već oko 11 uri kad smo partili svičariti. Krenuli smo na jugo, uz kameniti kraj priželjkivajući koju ubotnicu. Ali kao da je i ona priželjkivala nas, pa nije izlazila iz svojih skrovišta. A i vrime nam nije išlo na ruku. Tren lagani burin, tren južin, pa malo bonace. Ali od ubotnice i ugora ni traga ni glasa. Tek pokoji mušun i sipa.

Što je vrime više odmicalo, ribe bilo sve manje, burin pojačavao a nama sve hladnije. Ja sam još nekako se i grijao veslanjem, dok Ivi više nije bilo milo ni ruku smočiti zbog mušuna ili sipe. E, kad je do toga došlo, opičili smo po penti i što prije do našeg Žbula... 

Bacili smo se umorni svak na svoj ležaj i do jutra ubili oko.  
  
Jutro je svanulo mirno i tiho. Ali i prohladno. Otvorio sam brod i pogleda vani...

 

...i pogled na pučinu...

Skuvali smo kavu i na tren uživali u prizoru. Još je tribalo dignuti mriže i doma. 
 
Tek smo ujutro mogli viditi di smo bacili mriže. A osjetili smo to dok smo ih dizali. Osjetili smo dubinu na koju su bile bačene. Nije bila baš mala. Kad smo ih podigli, uputili smo se doma.

Iako jako umorni, posa još nije bia gotov. Još je tribalo pribrati mriže i očistiti brodove. I nakon što smo pribrali mriže i pridružili ulovu od nočas...

I valjalo je na kraju se i okripiti. A kud češ bolje nego odma frišku ribu baciti na gradele...